SEDAM ANIMIRANIH FILMOVA PROTIV KARANTINA

Povodom vanredne situacije ide jedan vanredni blog post. Ova maca (pod maca mislim na sebe) nije preterani ljubitelj animiranog filma, ali eto par naslova za one koju su u “pritvoru” ili jednostavno imaju višak slobodnog vremena. 

SPIRITED AWAY/ZAČARANI GRAD (2001)

"Sen to Chihiro No Kamikakushi"

 

Kada su u pitanju anime, nit se razumem, nit sam neki fan, pa je ovo dosta neočekivano sa moje strane. Izgleda da mi je ovaj neplanirani karantin pomogao da proširim vidike kada je filmski žanr u pitanju. Ipak, ograničila sam se isključivo na rad Hajao-a Mijazaki-ja i kao totalni amater koga ova vrsta animacije ne fascinira previše, mogu da kažem da sam opsednuta celokupnim njegovim stvaralaštvom. Lik je bukvalno kumara japanske animacije. Raspametio me je svojom kreativnošću i umećem stvaranja bajki za sva vremena i za sve uzraste. 

"Začarani grad" je dosta realna priča ispričana na surealan način. Desetogodišnja devojčica Chihiro i njeni roditelji slučajno dospevaju u napušteni zabavni park koji je ustvari hotel za duhove. Ne znajući to, roditelji se sopstvenom nepažnjom pretvaraju u svinje. Ne bi li spasila i njih i sebe, Chihiro je primorana da se zaposli u sauni koju posećuju isključivo spiritualna bića. 

Oduševljena sam svakim segmentom filma, kunem se. Priča je dosta jednostavna, ali likovi nikada čarobniji i unikatniji. Vizualni izgled animacije je maltene savršen, muzika koja prati fabulu odlična. Kao i svaka anima, ima dosta simbolike (ali ne i prekomernog filozofiranja) koja se odnosi na japansku tradiciju, ali  i Japan 21. veka. Naravno, svako može da interpretira skrivene poruke po sopstvenoj percepciji, tako da o tome ne bih previše laprdala. Uglavnom, film kida i ne mogu ga dovoljno nahvaliti i preporučiti.

 

Ako niste preterani ljubitelj anima, a ipak vas kopka da se upoznate sa njima, čekirajte obavezno Mijazaki-ja i Studio Ghilbi. Moji omiljeni su još i "Moj komšija Totoro" i "Porko Roso".

THE BIG BAD FOX AND OTHER TALES (2017)

"Le grand Mechant Renard et autres contes"

 

Problem koji ja imam sa animiranim filmovima novijeg datuma jeste taj 3D izgled koji se uglavnom forsira, a mene jako slabo radi. Zato sam se prijatno iznenadila kada sam pronašla ovaj gotivan filmić o životinjama koje stanuju u seoskom dvorištu i njegovoj okolini. Film je inače francusko-belgijske proizvodnje, ali ja sam gledala verziju sa engleskom sinhornizacijom.

Ovo je, u stvari, omnibus koji nam nudi tri priče čiji su glavni likovi hiperaktivni zec, priglupa patka, svinja opsednuta kontrolom, prelenji pas, dobrodušna lisica i još par faca. 

Sama animacija je dosta jednostavna, ali i dalje vrlo upečatljiva i kul. Humor je sjajan, u "slepstik" fazonu, nimalo dečiji, a opet bez ikakvih eksplicitnih elemenata. I što je meni najbitnije, nema izveštaćene sentimentalnosti koja je dosta česta kod animiranih filmova.

Topla preporuka i za klince i za matorce.

MARY AND MAX/ MERI I MAKS (2009)

 

Ovaj animirani film za odrasle, izuzetna je priča o prijateljstvu između dve osobe koje se isključivo zasnivalo na dopisivanju, a trajalo je duže od decenije. Na prvi pogled, nema smisla da te dve persone imaju ijednu poveznicu. Meri je devojčica od osam godina. Maks je lik od četrdeset i kusur. Meri živi u Melburnu, Maks u Nju Jorku. Meri stanuje sa roditeljima. Maks je samotnjak. Ono što ih je, ipak spojilo jeste ljubav prema čokoladi, seriji "Nobleti" i usamljenost, pre svega.

Tehnika animacije koja je zastupljena u ovom filmu naziva se "kadar po kadar" animacija koja se odlično uklopila uz priču. Kul je što fabula nije nimalo predvidiva, i pored toga, što se dotiče ozbiljnih tema (alkoholizam, autizam, depresija, mentalne bolesti, anksioznost, samoubistvo), u biti jeste optimistična. 

Scenario je pun crnog humora i ironije, a zanimljivo je što između Meri i Maksa uopšte ne postoji usmeni dijalog. Njihova kompletna komunikacija prikazana je kroz pisma koja razmenjuju i koja su prezanimljiva.

U slučaju da želite da aktivirate u sebi sve i jednu jebenu emociju poznatu ljudskom biću obavezno odvojite vreme za ovaj animirani draguljčić.

ERNEST AND CELESTINE/ ERNEST I SELESTIN (2012)

"Ernest et Celestine"

 

Da Francuzi definitivno znaju pos'o kada je animirani film u pitanju, potvrđuje i ovaj sjajan primerak. Jedan od autora je Bendžamin Rener, lik koji će nekoliko godina nakon ovoga režirati "The Big Bad Fox And Other Tales", koji sam prethodno pohvalila. Da ne bude zabune, ova dva filma nemaju ništa zajedničko sem što su oba izuzetno kvalitetna i imaju životinje za glavne aktere. 

"Ernest i Selestine" je dirljiva priča o prijateljstvu i dobroti. Radnja se dešava u paralelnom univerzumu gde postoje svega dve žive vrste (ne računajući biljke) - medvedi i miševi. Naravno da se oni međusobno ne podnose, štaviše boje se jedni drugih. Miševi obitavaju pod zemljom, a medvedi iznad nje, svako u svom svetu u kome važi da su jedni drugima večiti dušmani. Međutim, tu je mišica Selestine, totalni autsajder i jedna nežna umetnička duša koja svoj život želi da živi slobodno i bez predrasuda. A onda se pojavljuje Ernest, boemčina od medveda, i to odjednom postaje moguće.

Što se animacije tiče, zaista je sjajna, puna akvarela i pastelnih tonova, a pošto su njih dvoje dve preslatke dušice, tako su i nacrtani. Scenario je ustvari adaptacija dečije knjige, ali tema koju obrađuje je dosta ozbiljna i predstavlja veoma aktuelan sociološki problem u stvarnom životu. Taj problem je upravo neprekidna potreba za osuđivanjem nečega samo zato što ga ne kapiramo. Zašto je tako, nemam ni ja pojma. Razmislite o tome (ili nemojte), pa odgledajte film.

A BOY NAMED CHARLIE BROWN/DEČAK PO IMENU ČARLI BRAUN (1969)

 

Ako me nešto asocira na detinjstvo onda su to animirani filmovi o likovima iz "Peanuts" stripova. Sećam se da sam jednu te istu kasetu iznajmljivala iz video-kluba i gledala kao opsednuta, sve dok video rekorder nije crkao, a mi se prešaltali na cd-ove.

Ovaj nas, konkretno, upoznaje sa Čarlijem Braunom, večitim "luzerom" kojem se ukazuje životna prilika da osvetla svoj obraz. Pobedom na državnom takmičenju u spelovanju, dokazao bi svima, pa i sebi samom, da je faca i po. Isprva ga niko od ortaka ne podržava jer smatraju da je nesposoban, a onda odjednom svi od njega očekuju da iskida.

Iako sam kao klinka preferirala praznični specijal, kao poluodrasla osoba smatram da je upravo ova jedna od jačih "Peanuts" ekranizacija. Glavni atribut su definitivno likovi koji su potpuno verodostojni Šulcovom stripu. U isto vreme je i bizarno i prelepo koliko su ova deca starmala, a dijalozi između njih izgledaju kao da ih vode već potpuno oformljene ličnosti. Tu je i čuveni bigl Snupi, najveći car, scena sa čašom vode je maltene antologijska.

Stil animacije i montaže je fazon tipičan za kasne 60-te, obožavanje s moje strane. Muzikom i nisam toliko oduševljena zbog pojedinih numera, ali bože moj. 

Treba poštovati, treba voleti, treba prenositi s kolena na koleno kao babino zlato i šeme za heklanje.

Linus Van Pelt: I understand how you feel. You worked really hard, with the spelling bee and all, and you made a fool out of yourself and everything. But have you notice something, Charlie Brown?

Charlie Brown: What's that?

Linus Van Pelt: The World didn't come to an end.

ROBIN HOOD/ROBIN HUD (1973)

 

Ajd sad da ne bi ispalo da ne cenim imperiju Dizni i hejtujem makar šta, eo jedna preporuka te vrste. U pitanju je dosta kritikovana, ali meni baš draga verzija legende o Robinu Hudu, rođi koji krade od bogatih i deli siromašnima. 

Ovo je jedan u nizu Diznijevih animiranih filmova u kojima su glavni likovi životinje koje se ponašaju kao ljudska bića. Robin je lisica, njegov ortak Mali Džon je, ne tako mali, medved, Šerif od Notingema je vuk, a princ Džon lav koji sisa palac kada je pod stresom. 

Ovaj film mi je u top tri omiljena svih vremena kada je produkcijska kuća Dizni u pitanju. Kao prvo, animacija je old skul, crtana rukom. Kao drugo, humor i dijalozi su baš po mom ukusu. Kao treće, mjuzikl momenata ima u količini koju mogu da podnesem. Iako je podela likova dosta stereotipna, radi pos'o. Neko lično zapažanje je da je Mali Džon u ovom slučaju ipak veća faca od glavnog junaka Robina. Prosto su mu namestili bolje forice, ako mi se dobro čini. Takođe jedan od kultnih momenata je love-hate odnos između princa Džona i njegovog vernog podanika zmije His-a.

"Robin Hud" je verovatno i dalje jedan od Diznijevih filmova u kojem se najviše ističe problem društvene nejednakosti. Izvesno je da bih i sopstvenu decu smarala da ga zgotive bar upola koliko ga ja volim.

MY DOG TULIP/MOJ PAS TULIP (2009)

„Dogs read the world through their noses and write their history in urine."

Za kraj jedna nekonvencionalna priča o kućnim ljubimcima. Animirani film zasnovan na knjizi J. R. Arklija, svojevremenog urednika BBC-a, koja govori o njegovoj bezuslovnoj ljubavi prema kuji nemačkog ovčara Kvini. Iz nekog (meni misterioznog) razloga njeno ime je u romanu promenjeno u Tulip.

Ovaj film će verovatno najbolje skapirati ekipa koja i sama poseduje pse, s obzirom na to da je glavna tema reproduktivni život jedne keruše. Ako odbijate da prihvatite da i psi povraćaju, imaju menstruaciju i potrebu za seksom onda ovo definitivno nije nešto što bi moglo da vam se svidi.

Veoma mi se dopao način na koji je Arkli opisao odnos sa svojim psom zahvaljujuče kojem je spoznao šta znači zaista voleti nekoga. Tulip ga je obožavala, čuvala i pravila mu društvo, a on joj je uzvraćao brinući se za svaki aspekt njenog psećeg postojanja. Njih dvoje su bili životni saputnici i istinski prijatelji jedno drugo. Realno da ne mož' biti realnije.

Pored unikatne naracije, tu je i veoma interesantna animacija koja se razlikuje od svega što sam do sada videla. Ne znam ni kako bih je tačno opisala, sem da me asocira na skice i akvarele u isto vreme. Pri tome se jako dobro uklapa uz samu priču. 

Očigledno da nije za svakoga (za decu nije nikako), ali najtoplija preporuka za braću i sestre kučkare, kao i sve one koji su u potrazi za nečim jedinstvenim i nadasve drugačijim.