1. THE BILL MURRAY STORIES: LIFE LESSONS LEARNED FROM A MYTHICAL MAN (2018)
Godinama unazad "niču" gotovo neverovatne urbane legende o glumcu Bilu Mariju i njegovim misterioznim pojavljivanjima među "običnim smrtnicima". Zašto Bil Mari čita poeziju građevinskim radnicima? Kako je došlo do toga da, na jedno veče, preuzme ulogu barmena u lokalnom pubu? I da li je, dođavola, istina da Bil Mari upada na kućne žurke i pere sudove? Mladi režiser Toni Avaloni je ovim dokumentarnim filmom pokušao da uđe u srž takvih pripovedanja i otkrije da li su zaista verodostojna.
Kako bi pronašao odgovore, Avaloni putuje širom SAD-a i susreće se sa ljudima koji su upoznali Bila i imaju neku svoju fantastičnu priču sa njim. Posećuje i Second City Teatar, improvizacijsko pozorište, čiji je Mari bio član i gde je učio od čuvenog gurua Dela Klouza. Ovakvi Bilovi glumački počeci u mnogočemu su uticali na formiranje njegove životne filozofije, a sam film nam otkriva i na koji način.
Ono posebno kod ovog dokumentarca jeste njegov nesvakidašnji koncept. Iako je posvećen našem divnom i predivnom Bilu, on nije njegov glavni lik. U centru pažnje su vlasnici "Bil Mari legendi" i način na koji su oni doživeli te zajedničke trenutke.
Potpuno je nemoguće da postoji osoba na ovoj planeti koja ne gotivi Bila, ali ako slučajno ima i tih unicorn-a , ovaj dokumentarac će ih naterati da se postide.Volimo te matori, bog si ođe!
2. GONZO - THE LIFE AND WORK OF DR HUNTER S. THOMPSON (2008)
Kada je Gaj Riči definisao pojam "pravog rokenrole", verovatno nije imao ovog čoveka na umu, ali ja ga imam itekako. Za jedne "reinkarnacija Marka Tvena", za druge bipolarni džanki, Hanter S. Tompson svojom jedinstvenom pojavom nije ostavljao nikoga ravnodušnim.
Zahvaljujući režiseru Aleksu Gibniju, nastao je ovaj sjajan dokumentarac koji nam poklanja gomilu Hanterovih, do tada neviđenih, privatnih snimaka, sekvence iz neobjavljenih rukopisa koje čita Džoni Dep i brdo neverovatnih anegdota prepričanih od strane Hanterovih bliskih prijatelja i porodice.
Kada je o pisanju reč, jasno je da je ova glava posedovala bogovski skil. Njegov rad je bio toliko unikatan i prepoznatljiv da je postao i stil za sebe - Hanter je otac takozvanog Gonzo novinarstva koje je sa njim živelo i umrlo. Iako se bavio novinarskim poslom, definitivno nije bio klasičan novinar, već umetnik. Svojevremeno je bio poznat i kao veliki patriota, protivnik Niksona, a zagovornik slobode, psihodeličnih droga i prangija u sportske svrhe. Njegovu knjigu "Paranoja u Las Vegasu" obožavam i često joj se vraćam.
Kako je Hanter izveštavao o predsedničkim izborima 1972. i podržavao kandidaturu Džordža MekGoverna, dat je osvrt i na taj period u američkoj istoriji. Dopada mi se način na koji je to urađeno, jer je nekonvencionalan i iz jedne potpuno drugačije perspektive.
Sve pohvale za Gibnija, napravio je zaista dinamičan i podjednako ekcentričan film, kao što je i Hanterova ličnost bila. Bukvalno dva sata kvalitetnog dokumentarnog programa. Uživaćete!
3. COBAIN - MONTAGE OF HECK (2015)
Iako su mišljenja o ovom dokumentarcu vazda podeljena, ja iskreno mislim da bi ga Kurt Kobejn od srca aminovao. Režiser Bret Morgen (koji je ujedno i producent i scenarista) ga je, malo je reći, ispoštovao i dosta autentično ispričao emotivnu i mračnu priču o Kurtovom krhkom i hipersenzitivnom biću.
Dokumentarac je podjednako sadržajan materijalom benda Nirvana čiji je Kurt bio frontmen, kao i njegovim ličnim rukopisima, audio zapisima, te privatnim video snimcima i fotografijama. Sve ovo je propraćeno i izvanrednim animacijama koje su radili Stefan Nedelman i Hisko Halsing. Veći deo Kurtove porodice je učestvovao u pravljenju filma (Kurtova ćerka Frensis Bin je takođe imala udela u produkciji), što je istovremeno i predivno i pretužno , s obzirom koliko se nevoljeno Kurt osećao ceo svoj život.
Pored navedenog, kod ovog dokumentarca najviše cenim što je izuzetno iskren i transparentan. Ono što mi pak smeta, je nepojavljivanje Dejva Grola koji bi, sigurna sam, kompletirao priču. Imajte u vidu da neki momenti vezani za Nirvanu nedostaju, ali tema svakako nije istorija benda, već sam Kurt. Sve u svemu, jedna veoma emotivna kompozicija vredna gledanja.
4. AUDREY (2020)
O legendarnoj glumici Odri Hepbern (inače mojoj ikoni sa zida) se već dugi niz godina snimaju najrazličitiji dokumentarci, a ovaj u režiji Helene Koen ima malkice drugačiji pristup. Režiserka je odlučila da nam prikaže ljudsko biće Odri, pre nego Odri holivudsku boginju, jer je ova diva pre svega bila božanstvena osoba, a potom božanstvena glumica.
Počevši od teškog detinjstva, pa preko propalih brakova i konačno poslednjih dana života, ovaj dokumentarac nam otkriva Odrinu potragu za srećom i bezuslovnom ljubavlju u koju je slepo verovala. Takvu ljubav je na kraju pronašla u deci, i to ne samo sopstvenoj, već i u deci iz siromašnih zemalja koje je posećivala kao izuzetno aktivan UNICEF-ov ambasador.
Naravno, pola filma sam preplakala jer je zaista bila divnoća od žene i nije zaslužila da joj se dese neka životna razočarenja. Ipak, Odri je bila onaj tip osobe koja je pored svega verovala u bolje sutra i nije se predala do poslednjeg dana.
Ovaj dokumentarac je obavezan za sve poštovaoce lika i dela Odri Hepbern , mada bih ponovo naglasila da nije toliko analizirana njena karijera, koliko njena duša, ali to je, definitivno, i najveća prednost ovog filma.
5. QT8 - THE FIRST EIGHT (2019)
 |
Za sve nas koji smo poštovaoci Kventina Tarantina, činjenica da se uskoro bliži kraj njegove režiserske karijere nije nimalo laka za prihvatiti. Čovek je najavio penziju nakon svog desetog filma i jebi ga. Baš zbog toga je ovaj dokumentarac režiserke Tare Vud čista radost jer nam poklanja još malo Kventinovog čarobnog univerzuma.
Priznajem da su me priče njegovih saradnika i prijatelja beskrajno zabavile, ali i rasplakale, i to ne samo pri prvom gledanju. Mis'im pritajena sam ja plačipička, ali je zaista dirljivo čuti koliko je Kventin postao blizak sa svim tim ljudima i koliko ih je poštovao i kao radnike u industriji i kao osobe. Njegova ljubav prema filmu uopšteno je fascinantna, a da ne pričam o talentu za pisanje i režiranje. Tarantino kida kako kreira te ženske uloge i baš mi je drago da je to posebno naglašeno od strane režiserke. Takođe svaka čast za valjan pomen Sali Menke koja je editovala Tarantinove filmove sve do svoje smrti 2010. godine.
Zamerka ide na to što neke osobe, čija bi pojava bila ključna, nisu intervjuisane, konkretno mislim na Umu Turman i Pam Grijer.
Ako niste previše upoznati sa Tarantinovim radom, pogledajte ovaj dokumentarac smeta, jer će vas povući da pregledate i njegove autorske filmove, a nakon toga će vam život postati mnogo lepši i smisleniji. Zahvalnice primam u obliku domaće rakije. HC fanovima ne moram ništa da poručujem, oni su ovo već čekirali, a ko nije ne znam stvarno šta čeka.
+ I AM DIVINE (2013)
I ide jedan spontatni gratis jer me je ovaj dokumentarac toliko ispomerao da nisam mogla da dočekam sledeći post na istu temu, nego sam odlučila da ga sada uvrstim. Za neupućene, Divajn je zvezda filmova Džona Votersa, glumac karakterističan po ženskim ulogama i dreg eleganciji.
Ipak, ovo nije samo još jedan trešerana deluks momenat i hvala režiseru Džefriju Švarcu na tome. Moje prvo susretanje sa Divajnom (ili ti Glenom Milstedom) je bila komedija "Female Trouble" i sećam se da sam morala da se zatvorim u sobu da mi roditelji ne bi skontali šta gledam. Jedan potpuni skandal od filma koji me je naterao da bukvalno odlepim za Divajnom i njegovim glumačkim performansom. Zato mi je i drago što nam je Švarc dao malo širu sliku jer Glen nije bio samo plus sajz transvestit i u istoriju kinematografije se upisao itekako zahvaljujući svom talentu i ozbiljnom radu i trudu.
Ovaj film nam pokazuje da sve kontraverzne stvari vezane za Divajna nisu uopšte tako kontraverzne. Priča je ustvari prilično jednostavna - čovek je pronašao svoj identitet i svoju strast i toga se i držao. A ako bismo govorili o ekvivalentu za profesionalizam, jedino što ja priznajem je momenat kada Divajn pojede pravo pseće govno kako bi scena u filmu bila autentična. Aj' pobedite to.
Naravno da ovaj dokumentarac nije za svakoga, jer ni Divajn nije za svakoga, ali ako sam vas bar malkice zainteresovala da ga odgledate, nećete se pokajati, garantujem "grkijem životom".
Нема коментара:
Постави коментар