Domaći film vol. 1
Tri filma i pet omiljenih asocijacija na te filmove. Tekst sadrži SPOJLERE!
DAVITELJ PROTIV DAVITELJA (1984)
Triler komedija o serijskom ubici Peri Mitiću koji je usmrtio nekoliko devojaka na ulicama Beograda. Film je režirao Slobodan Šijan, koji je zajedno sa Nebojšom Pajkićem napisao i scenario.
PERA I KEVICA
Osim činjenice da Pera ima opasan fetiš na karanfile i spreman je čak i da ubije one koji ih nipodaštavaju, tu je i logično objašnjenje zašto se ovaj, naizglen naivan prodavac cveća, upustio u niz nemilosrdnih zločina. Naime, odnos između Pere i njegove majke možemo, u najmanju ruku, nazvati "čudnim". Okarakterisala bih ga kao školski primer roditeljskog nasilja nad detetom, s tim što je Perica odrastao čovek. Perina majka je u život-sam-ti-podarila-ima-da-me-sada-služiš fazonu, ništa što on uradi nije dovoljno dobro, a da ne kažem da ga kupa i dalje iako je već matora drtina. Prava istina je da je najverovatnije zakevila slučajno sa nekim levim likom u mladosti, a siroti Pera, kao plod tog greha, mora da plaća ceh.
UPEČATLJIVOST SCENA SA TAŠKOM
Postoji gomila predobro urađenih scena sa Taškom Načićem da ja reči nemam. Rispekt za glavnog glumca, ali i Šijana koji je na pravi način iskoristio Taškovu pojavu. Jedna od meni omiljenih je kada Pera voajeriše na Spiridonovom prozoru, gde možemo da naučimo nekoliko stvari: da je prizemlje retko pametna opcija za stanovanje jer nikada ne znate ko vas posmatra, ali i da uvek možemo da iskoristimo ruž u svrhu rumenila kao što to Pera čini i na taj način uštedimo koji dinar. Tu je i scena na samom početku filma kada Pera davi svoju treću žrtvu, scena kada završava telefonski razgovor i izlazi iz poslastičarnice itd.
RODOLJUB
Ono što često činim kada gledam neki film je da pronađem svog omiljenog lika i emotivno se vežem za njega. To, po nekom nepisanom pravilu, uvek bude jedan od sporednih likova, u ovom slučaju detektiv Rodoljub Jovanović. Rodoljub iliti "Golubica 12" je toliko požrtvovan u misiji pronalaženja davitelja, da se čak i maskira u žensko, te sa svojim koleginicama odlazi undercover na koncert VIS Simbola. Moram priznati da su mu stajling i šminka veoma dopadljivi. Golubica se potpuno uživljava u ulogu mlade devojke koja je u potrazi za dobrim zezanjem, ponavljajući sebi konstantno: "Ja sam žensko", što me neodoljivo podseća na momenat iz filmskog ostvarenja Neki to vole vruće. Iako se vidi da je Rodoljubu milo što je pored dvadesetak koleginica jedini privukao pažnju muškog roda, veče se ne završava dobro po njega jer i sam postaje jedna od Perinih žrtava.
OGI I ŽOKI
Slučaj beogradskog davitelja dodeljen je inspektoru Ognjenu Strahinjiću, veoma povučenom čoveku i neženji, kome je posao na prvom i jedinom mestu. Posle Rodoljubove pogibije, inspektor pronalazi saveznika u svom mačku Žoržu koji ga odgovara od samoubistva. Nažalost, da su mačke vazda bile okrenute sebi a ne svom vlasniku, Žoki nam potvrđuje u sceni u kojoj pojede jedini dokazni materijal, Perino uvo. Nakon toga, Strahinjić se i sam pretvara u davitelja. Biva jasno kao dan da je mačka inspektoru spasla život radi sopstvene koristi a ne ljubavi, jer realno, treba neko i nju da nahrani.
INSPIRED BY HITCHCOCK
Neosporivo je da su neki segmenti Davitelja inspirisani filmom Psiho, režisera Alfreda Hičkoka. Sam lik Pere Mitića se može uporediti sa Normanom Bejtsom koji je, kao i Perica, stidljivo, aseksualno biće čija je povezanost sa majkom prilično nezdrava. Tu je i ubistvo u tušu praćeno odgovarajućom muzičkom pozadinom, kao i scena pri kraju filma kada Pera ganja Spiridona koja me asocira na neke delove iz filma Vertigo. Ovaj omaž poznatom britanskom režiseru je dat veoma inovativno i pre svega hrabro, pa nije ni čudo što je Davitelj protiv davitelja bio ispred svog vremena i tek kasnije je prihvaćen kao kultno ostvarenje.
TRI PALME ZA DVE BITANGE I RIBICU (1998)
Komedija smeštena u vreme hiperinflacije, kada svaki pojedinac pokušava da opstane na svoj način. Jedni pljačkaju sirotinju, a drugi pak otimaju od bogatih pljačkaša i ponovo vraćaju siromašnima, u ovom slučaju sami sebi. Film je režirao Raša Andrić, a scenario je napisao Milan V. Puzić.
"DA MI UMRE MAJKA AKO LAŽEM"
Nadica je zaljubljena u Romana sa kojim planira da se useli na gajbu i jednoga dana zasnuje porodicu. Sve iluzije su razbijene kada ga zatiče u krevetu sa drugom devojkom. Roman potvrđuje dat mu status švalera-drkadžije, kunući joj se u majku da nije to što misli, odnosno vidi. Paralelno sa tom, ide scena u kojoj njegovoj majci iznenadno pozli dok kuva ručak. To je bilo toliko upečatljivo za mene kao klinku koja je prvi put gledala ovaj film, da se ni dan danas (makar govorila istinu) ne kunem u majčino ime.
MANDA U ULOZI TERZE
Terza, poznatiji i kao "Elementarna nepogoda", je jedan urnebesan lik, slikar, dobar ortak i ljubitelj vinjaka. Iako često proklinje Boga što mu je dao talenat, pokušava svoju umetnost da unovči međ' novopečenim bogatašima. Stvara portrete za celu porodicu na kojima dodatno docrtava lica po narudžbini. Terza je po meni oličenje pozitive, jer iako mu stalno kradu bačve i često nema kinte ni za jogurt, zrači dobrom energijom koju prenosi na svoje prijatelje, te im se uvek nekako nađe kada je frka. Ova Mandina uloga mi je izuzetno draga i uvek je jedna od prvih asocijacija na ovaj film.
RECEPT ZA LIMUNADU
Neprikosnoveni recept za pravu limunadu Nadicine tetke: "300 grama limuna isečeš na tanke kriške, kora se ne ljušti, ništa se ne baca, pa onda lepo red limuna, red šećera, pa to odstoji sedam dana, nema ništa na brzinu". Od tetke možemo da čujemo i nekoliko životnih mudrosti kao na primer: "Šljivovica čisti krv, bistri um i snaži karakter" ili " Ama pusti muškarce, kada ih sahraniš svi su isti". Najbitnije je da uvek u kući imate neke rakije i da se dobra limunada pravi natenane.
"DAJ MI VINJAK DA SE POKIDAM"
Ako je hiperinflacija, nije prohibicija, stoga je u gotovo svakoj sceni ovog filma - neko cirkanje! Bez obzira na to koja vrsta alkohola je u pitanju, svaka dobra ili loša vest mora da se zalije. Dok Moma pije i poliva cveće, Terza i Lane večeraju vinjak, a Nadicina tetka preporučuje rakijicu kao univerzalni lek.
HOTLINE
S obzirom na to da je radnja filma smeštena u 1993. godinu, jasno je da nisu svi u mogućnosti da studiraju astrofiziku. Neko mora i da šljaka, i to, ni manje ni više, nego u hotline agenciji. Dok su Nadica i Mara u fazonu što-je-lepo-kada-ne-zvoni-telefon, njihova šefica Samanta je skroz druga priča. Takvu predanost poslu davno nisam videla. Teško je odlučiti šta je zabavnije - njena facijalna ekspresija dok dahće i ahće ili večito citirane rečenice: "Tuu sam, ležim na dušeku okupana suncem, noge su mi nage, namazane kokosovim uljem".
CRNA MAČKA, BELI MAČOR (1998)
Film režisera Emira Kusturice, za koji je, u saradnji sa Gordanom Mihićem, napisao i scenario. Ova komedija prikazuje život u romskom naselju na obali Dunava i niz urnebesnih situacija koje se dešavaju između prijatelja, porodice, zaljubljenih i rivala.
SUNCOKRETI
Jedan od omiljenih delova ovog filma mi je, još od detinjstva, scena snimljena u polju suncokreta. Zare i Ida se tu prvi put poljube, a zatim kreće trka kroz suncokrete, u kojoj Ida "bežeći" od Zareta skida jedan po jedan komad odeće. Na kraju mu baca i donji veš koji Zare stavlja na glavu umesto svog slamnatog šešira. Definitivno jedan od kultnih ljubavnih momenata domaćeg filma. Sreća pa je Ida furala slojevito oblačenje.
DADAN VS. GRGA
Obojica prepuni kinte, odeveni u skupa odela i okićeni zlatom od glave do pete, Grga Pitić i Dadan Karambolo su uspešni biznismeni. Do svog novca su došli što kriminalom, što destilerijom alkohola, ali i otimačinom. Međutim, iako slični po tome što se izdvajaju iz bede koja ih okružuje, ova dva čoveka su sušta suprotnost kada je karakter u pitanju. Dadan ne poštuje ni bližnjeg svog, a kamoli ostalu sirotinju, a jedino što mu je bitno su "money, money, money" i da uda dvadesetpetogodišnju sestru "usedelicu". Konstantno je upaljen jer mrljavi kokain k'o blesav i ne preza ni od čega kako bi dobio ono što želi. Žika Todorović je toliko iskarikirao lik lokalnog krimosa, da iako je glavni negativac, Dadana ne možete da ne gotivite, pogotovo kada počne da đuska.
Grga je, s druge strane, već pred kraj svoga života, nepokretan ali opet prepun energije i ljubavi prema svom potomstvu. Čovek sa autoritetom kojem se ne valja zamerati, ali koji ne zaboravlja ono što su drugi učinili za njega. Večnu zahvalnost Zariju, koji mu je dva puta spasao život, pokazuje pomažući njegovom nesposobnom sinu Matku. Sjajno je videti čoveka u poznim godinama kako se smeje detinje i iskreno, i to je ono što mi je najdraže i najupečatljivije kod Grge Pitića.
"MUZIKA-AGRESIJAA"
Iskreno, nisam sigurna da li postoji nešto jače nego svom voljenom dedi, čoveku koji te je više pazio nego ćaća rođeni, dovesti muzikante u bolnicu. Još ako je deda čovek veseljak, što uglavnom svaki Ciganin postaje odmah pri rođenju, nema šta dalje da se objašnjava. Čim se oslobodio kontrole medicinskih sestara, Zarije se hvata za flajku. Kako deda kaže, posle prave rakije gori stomak, a sloboda ima da se slavi dva dana minimum, pa makar bend završio na drvetu.
LJUBAV NA PRVI POGLED
Dvadesetpetogodišnja si Romkinja koja još uvek nije udata-ne gine ti ugovoren brak. Dok svi budu igrali i pevali na vašem venčanju, tvoj muž i ti ćete maštati o nekom drugom životu i nekim drugim ljudima. Ipak, pošto imaš veća "muda" od polovine muških gostiju, pobeći ćeš sa proslave. Zahvaljujući visini od metar i žilet, uspećeš da se sakriješ od svog blesavog brata i ostale rodbine. I baš kao što si sanjarila, pronaći će te tvoj princ na belom konju-brkati, mladi Ciganin od preko dva metra visine. Biće to ljubav na prvi pogled, jer je i on tragao za osobom koja mu je suđena. I kada te bude nosio na leđima i branio od brata prangijom, ti, Bubamaro ćeš znati da je to ljubav do kraja života.
HAPPY END
Važna činjenica je da ovaj film završava srećnim krajem, što u većini ostvarenja o romskom životu nije slučaj. Sudbina je spojila mlade koji pripadaju jedni drugima. Dok Bubamara i Grga Junior nastavljaju svadbeno veselje, Zare i Ida kidnapuju matičara, te ih on proglašava mužem i ženom u čamcu sa mačkama kao svedocima. Ovim završetkom, Kusturica kao da nam pruža nadu u sutra koje smo sami izabrali za sebe, a ne da nam budućnost kroje porodica ili neki drugi ljudi iz naše okoline.
